Najskuplji sat u vašem salonu je onaj koji frizer provede na telefonu

Postoji trošak u vašem salonu koji ne vidite ni na jednom računu: sat vremena koji dobar frizer provede odgovarajući na poruke umesto radeći na glavi klijenta. Nije reč o neurednosti — reč je o tome da je to najskuplja moguća upotreba najskuplje stvari koju danas imate.

Dobrog majstora više nije moguće samo tako naći

Nedostatak frizera i kozmetičara je jedna od najčešćih tema u domaćim medijima poslednjih godina: oglasi stoje mesecima, iskusni majstori odlaze u inostranstvo ili otvaraju svoje salone, a plate rastu jer se za iste ljude bori sve više salona. U pisanju domaće štampe pominju se mesečna primanja dobrog frizera i do 120.000 dinara , pri čemu vlasnici i dalje teško popunjavaju mesto.

To menja celu logiku vođenja salona. Kada je radnu snagu lako naći, gubitak sata je neprijatnost. Kada je gotovo nemoguće naći je, svaki izgubljen sat je kapacitet koji ne možete da nadoknadite ni novcem — jednostavno nema koga da zaposlite.

Računica na salveti

Uzmimo majstora sa mesečnim troškom od 120.000 dinara i standardnih oko 160 radnih sati mesečno. Sat njegovog rada košta vas oko 750 dinara — pre nego što ste uračunali zakup, struju, materijal i vaše vreme.

Sada dodajte drugu stranu: taj isti sat, proveden za stolicom, donosi cenu usluge. Ako je prosečna usluga 2.000 dinara , razlika između sata rada i sata prepiske nije 750 dinara — nego pun iznos usluge koja se nije desila.

Ako se dnevno na poruke, pozive i dogovaranje termina potroši oko sat vremena — što je konzervativna procena za salon sa stalnim prometom — na mesečnom nivou to je dvadesetak sati najskuplje radne snage u vašem poslu, potrošene na posao koji ne zahteva nikakvu veštinu.

Brojevi iznad su ilustrativni i služe da pokažu red veličine; ubacite svoje cene i svoje sate i račun radi isto.

Zašto je baš prepiska najgori mogući zadatak za majstora

• Prekida rad koji se ne može pauzirati. Farba se ne zaustavlja jer je stigla poruka na Viberu.
• Nije paralelan posao. Dok kucate termin, ne radite; za razliku od mašine za veš, klijent ne može da se „ostavi da radi".
• Traži najmanje veštine u salonu. Dogovaranje termina je jedini posao koji sistem može da preuzme ceo, bez gubitka kvaliteta.
• Kvari iskustvo klijenta u stolici. Onaj ko plaća uslugu gleda vam u leđa dok odgovarate nekom drugom.

Poređenje koje menja perspektivu

Pretplata za sistem zakazivanja košta 10 evra mesečno po zaposlenom. Izraženo u satima rada tog istog zaposlenog, to je manje od dva sata njegovog vremena mesečno. Ako sistem oslobodi makar nekoliko sati koje bi inače potrošio na prepisku, pitanje prestaje da bude „da li da platim softver" i postaje „koliko još meseci da plaćam majstora da radi posao sekretarice".

Šta se konkretno menja u danu

• Klijent zakazuje sam, preko linka, i van radnog vremena — kad se njemu javi ideja, a ne kad vi stignete.
• Podsetnik ide automatski dan ranije, pa nedolazaka bude manje bez ijednog vašeg poziva.
• Ko ipak zove telefonom, i dalje zove — samo se termin upisuje u kalendar koji vide svi, umesto u svesku.
• Vi na kraju meseca vidite koliko je ko radio, bez ručnog sabiranja.

Ako vam je poznato ovo

Salon u kojem majstor drži makaze u jednoj a telefon u drugoj ruci nije loše vođen salon — samo radi po pravilima koja su važila kada je radna snaga bila jeftina i dostupna. Ta pravila su se promenila.

Praktičan sledeći korak je da vidite kako se izlazi iz haosa poruka na Viberu i Instagramu, a ako vas plaši sam prelazak, tu je i vodič za prelazak sa sveske na aplikaciju.